Chapter V - Episode 13

       Nebo je postalo mračnije, kao da je čitavo Sunce bilo prekriveno nekom tankom, nevidljivom koprenom. Samo gledajući kroz prozor sobe koja mu je služila kao tamnica, Ivan je mogao da primeti da se nešto veoma ozbiljno dešava.

            Ta žena, Mirona. Ovo je bilo njeno delo. A princ Notus je igrao njenu igru. Čovek kojeg je voleo poput brata.

            »Tea!«, vrisuno je. »Tea!«

            Devojka utrča unutra.

            »Oslobodi me.«

            »To ne dolazi u obzir! Nalim je naredio...«

            »Hoću da im pomognem! Oslobodi me!«

            Tea ga je sumnjičavo posmatrala.

            »Ako mi ne veruješ, pođi sa mnom!«

            I dalje je oklevala.

            »Tea, molim te. Ne možemo samo sedeti ovde.«

            Devojka ga ipak odveza. »Držim te na oku!«, upozori ga. »Idemo sada!«

            U Barasu je zavladala pometnja. Masa ljudi je uplašeno bežala ka svojim kućama, a svuda unakolo bile su Senke. Ubijale su i rušile. Ivan uhvati Teu za ruku i potrčaše ka centru Vita. Ni Tea, ni Ivan nisu tačno znali kuda idu.

            Trebalo im je dosta vremena, ali su naposletku prošli su pored centralnog trga i videli plato na kome se, verovatno, odvijala sahrana samo koji trenutak pre svega ovoga.

            Ulaz u Arinob mora da je bio blizu.

            »Arinob! Gde je?«, upita Ivan unezverenog čoveka koji je protrčao pored njih. On se otrže Ivanu iz ruke.

            »Bežite odatle!«, uplašen čovek vrisnu.

            »Naši prijatelji su tamo!«, Tea reče gotovo plačnim glasom.

            »Onda su verovatno već mrtvi!« reče stranac i otrča.

            U Arinobu su posledice uništenja bile još veće. Senke su se, zapravo, rađale iz dvorca. Pastiri su bili prvi na udaru. Sveštenici su, takođe, bili prisutni i pokušavali da pomognu, ali njihove moći bile su slabe. Zlatko je blagosiljao oružje vojnika, tako da su makar oni postizali rezultate.

Niko nije razmišljao ni o Bogovima, ni o Pastirima, ni o prinčevima, princezama i sahranama. U jeku borbe, svi su bili kao jedno, bez postavljanja pitanja.          

            »Nema poente! Senke neprestano dolaze!«, Goran primeti, nakon dugotrajne borbe.

            »Moramo naći načina da uđemo u dvorac!«, Jovana reče.

            »Ako nam nešto može u tome pomoći, onda je to Artzain«, samouvereno će Nalim i taman što se spremio da nešto pokuša, pred njima se pojavi Mirona.

            »To nije ona! To je ona Raha koju sam videla na platou!«, upozori Jovana.

            Raha sa Mironinim likom šakom poklopi svoje lice. Kada ju je sklonila, ono beše izobličeno. Podigla je ruku i sitne Rahe kao da se koncentrisaše oko nje, prestajući da napadaju.

            »Da pogađam!«, Milena izusti, koristeći taj dobro došao predah. »Rahamagus?«

            Još nije to ni izgovorila, a na Maju se obruši Raha u obliku mačevaoca.

Još jedna Raha, u vidu džinovskog slona se pojavi niotkuda.

            Troje moćnih Raha napade.

            »Šta si učinila?!«, još uvek okovani lord Estian upita Mironu.

            »Mirona, dozovi se pameti! Ovo je ludost!«, Glazor reče. Delovao je izmoreno.

            »Ludost? Ironično je da mi baš ti to kažeš.«

            »Šta to treba da znači?!«, pitao ju je.

            »Zar ne vidiš?! Još uvek ti nije jasno?« Mirona mu je prišla i dodirnula ga po licu. »Pa sve je ovo za tebe! Zbog tebe!«

            »Kakve ja veze imam sa ovim?«

            »Ali ovo je ono što si ti želeo! Pogledaj oko sebe! Ovo je moć! To si želeo, zar ne? Da vladaš. Mene nikada to nije zanimalo! Prvo sam želela da odustanem od Poslanja, a onda sam shvatila da to ne smem nikako učiniti! Ne, kada bih time mogla tebi pomoći!« Njene reči, iako su odisale bezumljem, zvučale se prilično iskreno.

            »Zbog ljubavi, naravno«, prisećala se Stefana svojih poslednjih trenutaka.

            »Uvek si voleo moć! Zar nisi zato zaveo mog oca? Shvatila sam to. Pitala sam se kako je moguće da si želeo njega, onako kako si želeo mene one noći. Sećala sam se tvojih vatrenih dodira. Osetila sam tvoju strast. Kako si mogao želeti mog oca? Nije imalo smisla. Bila sam besna, povređena. Htela sam da proniknem u tvoj um. I učinila bih to da se otac Gregorijan nije umešao.

No, kasnije sam shvatila da mi to nije ni bilo potrebno. Kada sam čula da ćeš biti deo Poslanja, sve kockice su se sklopile. Glupačo, rekla sam sebi. Pa on je samo želeo da bude kralj! On će biti kralj, a ti njegova kraljica. I sada konačno, posle svih žrtvi i svih nevolja, stojimo ovde, u našem dvorcu! Zar to nije uzbudljivo, ljubavi?«

Poljubila ga je, a on je odgurnu. »Ti si pomerila pameću. To što se sa nama desilo bilo je mnogo pre nego što sam shvatio ko sam i šta sam! Zar si zbog jedne noći zadovoljstva pomislila da te volim?! Ne, Mirona! Nikada! Ja sam voleo i volim tvoga oca!«

»Ne! To nije moguće! Ja sam osetila...«

»Ti si osetila mladalačku strast i to je sve!«, prekinuo ju je. »Godine su prošle od tada! Godine!«

»Šta hoćeš da kažeš? Ti... Ne želiš mene? Ne želiš sve ovo? Ne želiš da budeš kralj?« Njen ton beše tužan i mračan istovremeno.

»Želim da budem kralj, ali ne tvoj kralj! I ne ovako!«

»Aha. Vidim«, reče Mirona, potpuno mirno. »Dobro onda. Dobro je što sam imala i rezervni plan.«

»Rezervni plan?! O čemu...«, Glazor poče, ali ga Mirona ućutka pokretom ruke.

»Ti sada ćutiš. Imao si svoju priliku.«

Glazor kao da se borio sa nekom nevidljivom silom koja ga je paralisala.

»Mirona, molim te! Prekini sa ovim! Prekini pre nego neko strada!«, Ana pokuša da je urazumi.

»Neko strada?«, nasmejala se glasno. »Draga moja, svi će sada stradati.«

            »Moramo se podeliti!«, razmišljao je Nalim, izbegavajući napade Rahamagusa. »Zlatko, pomozi Maji sa Rahahanom! Flaj, ostaješ sa mnom! Rahamagus izbacuje projektile. Jelena, preuzmi Murahu. Sa Angelusom.« Rahamagus pogodi tlo blizu njega i on se spotače. Goran mu pomože da ustane. »Milena, pokušaj sa Murahom, za početak. Trebalo bi da možeš da je poraziš.

            Svi sa mačevima preuzmite mačevaoca, strelci neka se podele između preostale dve.«

            Vojnici se rasporediše.

            »Šta ćemo mi?«, upita otac Mateas.

            »Pomozite kome god možete!«

            Angleus, Milena i Jelena opkoliše džinovsku Murahu. Bila je čak i veća od slona i podjednako spora. Probijala se kroz zgrade, a ljude kao da nije ni videla.

            Angelus se seti borbe na Usamljenoj planini. Sposobnosti koje je dobio kao Soko su nestale, ali mu je još uvek ostao Dar brzog kretanja. Potrčao je što je brže mogao ka terasi jedne raskošne, aristokratske vile ka kojoj se Muraha zaputila. »Moraću prvo da je oslabim. Vi pokušajte da je zadržite!«

            Strele su pogađale zver, ali ona kao da nije ništa osećala.

            »Nema poente napadati telo. Možda mu je glava slaba tačka?« Jelena baci svoj začarani bumerang i telekinezom ga usmeri pravo zveri u oko. Zver kriknu. »Bar nešto!«

            Skiper, Jelenin pas i Pois, Angelusov soko se sami materijalizovaše iz njihovih simbola, a isto učiniše i ostale Amnee. Orlando je sve vreme bio uz Jelenu.

            Jedino je Milena stajala kao ukopana.

            »Hajde, Milena! Učinila si to već jednom, možeš ponovo!« Čuo je Jelenu kako joj je govorila.

            »Ali ne mogu«, reče Milena i dalje se ne mičući.

            Muraha je sada primećivala svoje napadače, pa zamahnu svojom ogromnom surlom. Ne samo da je razorila par kuća, nego je u tom pokušaju pokosila par vojnika.

            Sveštenica Odeta se postavi pred zver i podiže stub vode pod Murahom. To kao da je dodatno razjarilo zver, pa ona mahnito poče mahati svojom surlom.

            Vila na koju se Angelus penjao beše zakačena. On oseti kako stepenište pod njegovim nogama popušta i surva se zajedno sa njim.

            Maja je odolevala napadu mačevaoca, ali jedva. Iako je on napadao sve oko nje, ipak se najviše fokusirao na nju. I taman kad ju je snaga potpuno napustila, sveštenica Bernarda pred mač Rahahane postavi svoju ruku, pretvorenu u kamen. Kamen koji svom svojom težinom otpade na tlo.

            Sveštenica ispusti bolan krik. »Previše je moćan.«

            Zlatko napade mačevaoca sa leđa, ali se ovaj odbrani i odgurnu ga tako da Zlatko izgubi ravnotežu i pade. »Moja noga!« kriknu. Sledeći napad bi ga ubio, da ga lejdi Kase na vreme ne skloni.

            Par vojnika napadoše začaranim mačevima, ali ih Raha sve porazi.

            »Jači je nego pre!« Maja primeti.

            Mačevalac nestade.

            Rahamagus telekinezom lako odbaci sve vojnike. Jedini koji su mogli odoleti tom Daru jesu Pastiri i otac Mateas koji je pokušao da je uspori naletima jakog vetra. Flaj je uspešno blokirao svaki napad Rahamagusa i delovalo je kao da su Nalim i on sigurni.

            »Gorane, Branko, Jovana. Pomozite ostalima! Mi smo dobro!« Nalim izda naređenje.

            Samo što su njih troje otišli, Rahamagus zamahnu rukom koja se neprirodno izduži i stvori nešto poput zaštitnog polja oko sebe, Flaja, Nalima i oca Mateasa.

            A onda se umnoži.

            »Ana, odvedi Stefanu odavde! Bežite!«, Estian je preklinjao.

            »Oh, začepi«, Mirona reče i učini mu isto što i Glazoru.

            »Mirona, dosta! Zar vredi ići ovako daleko?! I to zbog čega? Neuzvraćene ljubavi?!«, Ana pokuša rečima.

            »Ljubavi? Draga Ana, ne pratiš situaciju! Sa ljubavlju smo završili. Sada smo prešli na rat.« Mirona je pokretom ruke tresnu o zid i ona izgubi svest.

            »Ana!«, Stefana se uplaši i pođe ka njoj, ali je Mirona zaustavi jednim prstom ruke.

            »A ti! Ne znam ko umišljaš da si!«, prišla joj je sasvim blizu. »Uskoro ćeš shvatiti da smo u smrti svi jednaki!«

            »Već sam umrla jednom! Ne planiram da ponavljam«, reče Stefana a Roni iskoči iz njenog simbola pravo na Mironu što Stefani omogući da se pokrene.

            Ana je još bila živa. To je umiri.

            Mirona se kratko rvala sa gazelom, da bi životinja na kraju posustala i vratila se Stefani u dlan. Stefana bez razmišljanja potrča van sobe.

           

            »Probudi se, čoveče! Ne dolazi u obzir da nam sada posustaneš!« Goran je drmao Angelusa.

            Branko je stajao iza njega. »Je li živ?«

            »Jeste, ali bih rekao da je gadno povređen.«

            »Hajde da ga izvučemo odavde!« Goran pridiže Angelusa i Branko ga zgrabi svojim jakim rukama. »Drži se!« reče mu Branko kad oseti nekakav prijatan nalet toplote kroz celo svoje telo.

            »Sijaš, Branko!« reče mu Goran, iznenada. »A sad i on!«

            »Šta? Šta se događa?!«

            »Spusti me dole!« Angelus progovori. »Idem da ga uništim.«

            Potrčao je najbrže što je mogao i ovoga puta je imao bolju ideju. Sa krova najbliže kuće koja je stajala čitava skoči na rep Murahe i potrča ka njenoj glavi.

            »Sad si moj!«, reče Angelus i zari obe ruke negde oko vrata zveri. Zver kriknu i kao da se spotaknu. Držao je ruke tako što je duže mogao, a onda izvadi začarani bodež pa ga zabode čudovištu u vrat nakon čega zver ispusti još jedan krik. Pois zari svoje kandže zveri u oči.

            Brže bolje je strčao sa Muraha i pritom pao sa zanemarljive visine.

            »Milena, sad bi bio trenutak!«

           

            Ali Milena je još uvek oklevala.

            Jelena baci svoj bumerang i okrznu zadnje noge Murahe nakon čega ona pokleknu. Orlando dohvati koplje jednog od mrtvih vojnika i učini isto.

            Milena pogleda druge Pastire kako se hrabro bore. Šta nije u redu sa tobom?!

            Bilo je tako lako u Kedariju! Samo je potrčala i bilo je gotovo! Zašto sada ne učini isto?!

            Šta bi Mina uradila? Mina koja je zgrabila onaj napitak i osudila sebe na večitu hladnoću. Mina koja se uprkos toj hladnoći založila za Stefanu. Mina koja je bila tako jaka i tako hrabra, a onda umrla. Kakve šanse ona ima u svetu gde ljudi poput Mine umiru? Gde je tu pravda?

            I čega se ona tako bojala?! Čak ni njena majka nije posustajala. Zašto je onda ona stajala kao paralisana? Zar se toliko boji smrti?!

            »Jovana, vodi je odavde! Poginuće!«, Jelena reče Jovani koja dotrča.

            Je li uopšte u pitanju bio strah?

            »Hajdemo, Milena!«, Jovana je povuče za ruku.

            »Ne!«, reče Milena. »Ne bojim se.« Otrgla se. »Sajmone!« viknu ona, a crni pastuv dotrča. »Ne bojim se. Besna sam«, reče više za sebe.

            Uzjahala je svog konja i galopom krenula ka Murahi.

            »Oni misle da tek tako mogu da se igraju sa svima.« Konj je jurio poput strele. »Uništavajau i ubijaju i prolaze nekažnjeni.« Bila je sasvim blizu. »E pa ne više!« Sajmon je trčao paralelno sa zveri. »Ne više!!!« viknu Milena i uperi ruku ka Murahi. Snop bele svelosti se pojavi i probode Rahu posred tela.

            Jelena poskoči, upirući pesnicu ka nebu i bela svetlost, drugačija od Milenine zasija i rastera senke koje su se tu nadvile.

           

            »Trebalo bi da ti ovo pomogne!«, reče Branko i dodirnu Zlatkovu nogu.

            Bila je to ista ona noga koju je povredio na Devzealu. Brankov dodir je, izgleda, imao isceljujuće dejstvo.

            Kada je ponovo ustao, činilo mu se da mu je noga bila u potpunosti kao ranije. »Hvala, Branko!«

            Mačevalac je zasipao Maju brzim napadima koje je ona mogla predvideti jedino zahvaljujući svojim sposobnostima. I taman kad je delovalo kao da će je sledeći napad ubiti, ona je istrajavala. Bilo je krajnje vreme da joj pomogne!

            Potrčao je zajedno sa svojim vulverinom i obrušio se na Rahahanu. Mačevalac konačno prestade da napada Maju i usredsredi se na njega. Pa ipak, koliko god da je on bio dobar sa mačem, njegov protivnik je imao ogromnu prednost – nije se umarao.

            Maja, on i par vojnika borili su se sa njim i svi su već bili na izmaku snage. Maja i on padoše na zemlju.

           

Branko i lejdi Kase baciše začarane bodeže, no mačevalac ih odbi svojim mačem i potrča ka njima. Izgledalo je kao da će ih poseći, a onda još nečiji pastirski dar ispliva na površinu – njen. Lejdi Kase zarobi Rahu u kavez od svetla iz kojeg se on nije mogao osloboditi. Bacakao se unaokolo i pokušavao da se na silu odatle izvuče i sve je bilo uzalud.

            »Ha! Vidi ti to!«, Branko odahnu.

            Noge su joj se tresle. »Imam Dar«, reče poput nekog deteta.

            »I to kakav!«

            Osetila je nešto što nikada do tada nije. Ono što niko od njih sem njene kćeri o njoj nije znao je da je lejdi Kase žena rođena bez Dara.

            Goran, Milena, Jelena, Jovana i Orlando dotrčaše.

            »Imamo novog ljubimca!«, Jelena reče, osmatrajući kavez. »Slatko!«

            »Gde su Nalim i Flaj?«, upita Jovana. Umesto odgovora, lejdi Kase pokaza prstom ka mestu gde su se oni borili protiv Rahamagusa.

            Flaj, Nalim i otac Mateas ležali su na tlu, a Rahamagusi, kojih je sada bilo tri, bili su spremni za novi napad.

END OF EPISODE 13