Chapter V - Episode 18

            Pomalo se osećala kao varalica kada se ovo zasedanje završilo. Možda nije bilo pametno što je njen prvi „nastup“ kraljice bio takav. Ipak, ona je znala da joj treba još vremena i na ovaj način ga je kupila.

            Umesto da odluči o bilo kom od brojnih pitanja pred njom, ona je prvo izdala naređenja. Pod izgovorom da ne želi da svoje prve odluke donosi na ruševinama, prisutnima na Veću je dala zadatak da naprave spisak gradova koji bi mogli postati nova prestonica Defore.

            »Tek kada ponovo imamo prestonicu i dvorac, moći ćemo donositi odluke«, rekla je. »Naš je prvi zadatak da to obezbedimo.«

            Taj predlog nije našao na preterano pozitivne reakcije, što je njoj bilo, u tom trenutku, i najmanje važno.

            Njeno drugo naređenje bilo je ono kome je zaista želela da se posveti. Generalima je zapovedila da okupe vojnike i raščiste ruševine dvorca u potpunosti u najkraćem mogućem roku. Ukoliko je Nalimovo telo bilo tu negde, ona će ga pronaći.

            Raščišćavanje je išlo brže nego što je očekivala i sve je bilo gotovo do mraka.

            Tračak nade zaigrao je u njenom srcu kada je shvatila da nije bilo ni traga Nalimovom telu. U rukama je čvrsto držala jednu od retkih stvari koju su uspeli da pronađu i prepoznaju. Minin dnevnik.

            »To ništa ne mora da znači«, Ana joj je kvarila raspoloženje, ponovo. »Već sam ti rekla da se ne držiš lažne nade.«

            »Znam, čula sam to i prvi put«, odbrusi joj ona. »Ali da baš nema nikakvog traga. Nema čak ni njegove torbe.« Setila se kako su Goran i ona reagovali u Makateu kada je Nalim kupio tu torbu i zamalo rasplakala ponovo.

            »Dobro, priznajem da jeste pomalo čudnovato.«

            »On je bio Veliki Pastir. Imao je Artzain uz sebe. Možda je oživeo nakon što smo ga ostavili? Šta ako Ivan nema ništa sa nestankom štapa? Šta ako je...«

            Prekide je bela strela koja proleti pored njene glave. To se dogodilo i ranije. Anhat.

            »Da li ovo znači da sam u pravu? Jesi li ti nešto učinila?«, Stefana se obrati ženi u belom, očajna u želji da dobije potvrdne odgovore.

Umesto toga, Anhat odmahnu glavom. »Nalim je bio izuzetan. Njegova smrt je veliki gubitak za sve nas.«

Lice joj se namršti. Poželela je da povredi Anhat kao onda generala Oviata. Kako se usuđivala da joj uništi i poslednje nade?!

»Slušaj moj savet, Stefana. Nalima više nećeš naći. Možeš pretražiti čitav Hebeal, ali naći ćeš samo iluzije. Tada se seti mojih reči. Nikada više se sa njim nećeš sresti.«

Stefana se uhvati za slepoočnice. Glava ju je bolela. Šta je uopšte Anhat znala o tome?! Da je zaista tako moćna i sveznajuća kao što želi da oni misle da jeste, učinila bi nešto da im pomogne!

»Okupite ostale. Vreme je da razgovaramo.«

Pastiri su se okupili oko vatre, nedaleko od nekadašnjeg centralnog trga u Barasu. Sve je više ljudi sada izlazilo na površinu, tragajući za izgubljenim porodicama, prijateljima ili imovinom. Senke su uništavale sve pred sobom, ali je ipak i na površini bilo onih koji su preživeli napad.

Izabrali su mirniji deo grada i zapalili vatru. Dolazak Anhat Goranu je bio veliko olakšanje. Možda sada neće više tumarati u mraku.

»Došla sam«, rekla je, »da sa vama podelim ono što znam i što vi treba da znate.« Pogled joj je prelazio preko svakog od njih dok je govorila. »Vidim da ste ispunjeni sumnjom i strahom. Izgubili ste vođu. Izgubili ste prijatelja. Zbunjeni ste i ne znate kuda da pođete. Pretrpeli ste poraz.

Ipak, nije sve izgubljeno. Vi ste još uvek Pastiri, nosioci moći Stvaraoca i na vama je velika odgovornost. Teret te odgovornosti je, možda, sada čak i teži. Bojim se da ga ni ja neću olakšati.«

Flaj je nešto promrmljao, ali se Anhat na to nija obazrela. »Nalima više nema«, pogleda Stefanu kad to reče, »i ništa ga ne može vratiti. Međutim, moć Velikog Pastira i dalje živi.«

Niko je nije prekidao dok je govorila. Goran pomisli kako je to postalo nepisano pravilo Pastira u poslednje vreme.

»Sečivo kojim je Nalim ubijen nije bilo obično sečivo. Usmrćivanje Velikog Pastira nije njegova glavna svhra. Nešto sasvim drugo je u pitanju.

To isto sečivo upotrebio je prvi Veliki Pastir da bi, u njemu, Filipu i meni predao svoju moć, oduzimajući pritom sopstveni život. I to isto sečivo sam ja upotrebila da te moći prenesem Nalimu, još dok je bio dete. Zove se Taeas. Posle svega, Taeas sam sakrila u Šumi Skrivalici i začarala ga tako da ga mogu pronaći samo oni koji u sebi nose moć Pastira.«

»Zato je Adeni bila potrebna Sanja«, Jovana zaključi.

»Ali da li to znači da Mironin cilj nije bio samo da ubije Nalima?«, lejdi Kase upita ono što je i Goranu već prošlo kroz glavu.

»Mironi je bila potrebna njegova moć, ne njegov život«, Anhat odgovori. »Zato je iskoristila sečivo. Moć Velikog Pastira je sada u njemu.«

»I u Mironinim rukama«, Milena reče, snuždeno.

»To nije sasvim tačno«, Anhat nastavi, »inače mi ne bismo stajali ovde i ovako mirno razgovarali. Da se Mirona dokopala moći Velikog Pastira, to bismo već i znali i osetili.«

»Tea je odnela sečivo«, Maja se priseti. Uhvati se naglo za glavu. »Vizija. Videla sam to u jednoj viziji. Nisam znala tada šta znači...«

»Teu kontroliše Mirona, zar ne?«, Zlatko se uključi. »Samo je pitanje vremena kada će doći do Taeasa.«

»Bojim se da ni to nije potpuno tačno«, Anhat će ponovo. »Tea je promenjena. Ona nije ono što je trebala biti. Nije Dželat. Nalim ju je dodirnuo. Pobegla je Mironi. Da je kontroliše, do sada bi je već našla.«

»To znači da je mi moramo pronaći pre Mirone!«, Ana će, ushićeno. »To je naš sledeći zadatak!«

»Morate pronaći sečivo, ali i Artzain«, upozori Anhat.

»Stanite«, Stefana se uključi, »Ako je Nalim zaista zauvek nestao, čak i da dođemo do moći Velikog Pastira, svi njegovi potomci su mrtvi. Ko može nositi tu moć? Ko može kontrolisati Artzain?«

Anhat se tajanstveno nasmeši. »O tome se nemojte brinuti, za sada. Jednom će sve biti jasno. Nađite Artzain i nađite Taeas. Još nije sve izgubljeno.«

Anhat nestade u svom maniru, ostavljajući ih sa više pitanja nego odgovora.

»Zašto to stalno radi?!«, pobuni se Goran. »Pa, drugari, izgleda da su pred nama novi poduhvati!« Goran je bio entuzijastičan. »Šta kažete? Možemo se podeliti. Jedna grupa će tražiti Artzain, a druga Taeas.«

Njegov entuzijazam, doduše, nije naišao na očekivan prijem. Lica Pastira bila su smrknuta i odražavala su nevericu.

»Čuli ste Anhat!«, Ana se pridruži Goranu. »Nije sve izgubljeno! Ne smemo sad posustati!«

»Dozvolite da vas prekinem u ovom naletu euforije«, lejdi Kase reče, prevrćući očima, te ustade i priđe vatri. »Anhat je došla, rekla šta je imala i otišla. To i dalje ne menja našu poziciju.

Okupili smo se ovde umorni, povređeni i žestoko demoralisani. Naš zadatak je da pronađemo jednu stvar koju smo već imali, pa izgubili i drugu koja je u rukama osobe koja je zaslužna za naš najveći gubitak. Pored toga, tu istu stvar želi Mirona koja je uvek dva ako ne i više koraka ispred nas.

Nemamo pojma odakle da počnemo, ni kuda da idemo, niti bilo kakvu ideju šta ćemo činiti kada zapravo budemo našli Artzain i Taeas. A da ne spominjem da bismo Mironi i Rahama bili lake mete ma šta preduzeli, u šta smo se uverili poslednji put kada smo mislili da imamo dobar plan.

Hoćete li da nastavim ili je sve jasno?«

»I šta sad? Priznajem da, tako postavljena, situacija izgleda kao da sve radi protiv nas«, Goran reče, diplomatski. »Međutim ako neko može postići ovo, ili još bolje ako neko mora to postići, to smo mi.«

»To je istina«, Flaj se umeša, »ali pogledaj nas samo! Zar nemamo prava da se malo odmorimo? Jurili smo iz jedne nevolje u drugu i završili ovde. Šta je sa našim životima? Možda bismo mogli malo da živimo pre nego što pojurimo u propast.«

»Mi smo Pastiri«, Ana će. »Naša dužnost je iznad svega.«

»Pa ipak, Ana«, Stefana se oglasi, »bojim se da ćemo mi imati i drugih važnih dužnosti.«

Ana ućuta. Nešto se dogodilo na prehtodnim zasedanjima Veća i o tome njih dve još uvek nisu govorile.

»Ja bih volela da potražim Sanju. I Barnesa«, Jovana reče, kao da se pravda.

Goran pogledom potraži svoju sestru. Ona je uvek bila spremna za akciju. Sada, međutim, i ona obori pogled. »Samo tako? Odustajemo? To predlažete?«

»Naravno da ne!«, lejdi Kase će odsečno. »Samo smatram da nam je svima potrebno malo vremena. I mi smo porušeni kao i ovaj grad. Treba nam vremena da se sastavimo pre nego nastavimo dalje. Smatram da je to logično. Na kraju krajeva, mi smo živa bića. Pastirska dužnost jeste važna, ali ko će je vršiti ako svi pomremo? U ovom stanju ne bismo bili najbolja verzija sebe.«

»Možda će nam to zaista dobro doći«, i Maja pokleknu. »Taman ćemo imati vremena da o svemu bolje promislimo. Možda neko bude imao bolju ideju kako nastaviti kada svemu damo malo vremena.«

»Ne znam baš«, Milena uplašeno pogleda Gorana. »Istina je da je Mirona uvek više koraka ispred nas. Zašto bismo joj onda svesno davali i dodatnu prednost?«

»Ukoliko Mirona povuče sledeći potez i ukoliko se dogodi bilo šta što zahteva našu intervenciju, naravno da ćemo reagovati!«, Maja pokuša da ublaži malo situaciju.

»Na kraju krajeva, biti Pastir je donositi važne odluke, zar ne?« Lejdi Kase imala je pobedonosan izraz lica. »Nalim je u to verovao. Ukoliko vi želite da nešto preduzmete, niko vam ne stoji na putu. Mi jesmo zajedno u ovome, ali to ne znači da svi moramo činiti isto. Anhat nam je to rekla na Rotaeru.«

Što je više vremena provodio sa lejdi Kase, manje mu se dopadala. Kako je neko poput nje mogao biti Pastir?!

»Predlažem da za sada ostavimo sve kako jeste. Nađimo se ovde kroz mesec dana. Možda će nam se tada ukazati neko rešenje?«, Zlatko istupi. »U slučaju opasnosti ili nekog napada, prekida se ovaj period i reaguje se istog trenutka. Mislim da je to najbolje za nas, u ovom trenutku.«

»Mesec dana?« Goran nije znao šta da o tom misli. Čak se ni Ana više nije protivila. »Sigurni ste?«

I Pastiri se složiše.

Sam je mogao vrlo malo učiniti. U dubini duše, želeo je tih mesec dana koliko i oni. Sada kada su Klia i on bili više od prijatelja, želeo je da provodi što više vremena sa njom. Možda su ostali u pravu. Možda i njemu treba vremena da se oporavi.

Sa druge strane, nije se mogao odupreti osećanju da je sve to pogrešno. Nešto u njemu mu je govorilo da će tih mesec dana biti i više nego dovoljni da zauvek zapečate njihovu sudbinu.

            Za nju, ovo je bila još jedna mala pobeda čiji je ukus osećala u ustima narednog dana. Iako je volela što je Pastirka i više nego što je želela da prizna, lejdi Kase je želela da se posveti drugim stvarima. Biti Pastir za nju je značilo konačno imati Dar koji joj je bio uskraćen rođenjem. Dar kakav je retko ko u Defori imao. To je bila adekvatna nagrada za sve njene napore u životu. Pored toga, činilo joj se da će joj to otvoriti vrata da konačno izgladi stvari sa Milenom. Na kraju, ispalo je da ih je samo dodatno udaljilo. Lagala bi kada bi rekla da joj je bilo svejedno povodom toga, ali umorila se od pokušavanja. Milena i ona bile su previše različite.

            I da su ostali poslušali Goranov i Anin predlog, ona bi, verovatno, odlučila da krene svojim putem, no ovako je sve ipak ispalo za nijansu lakše. Umorila bi je uloga jedinog pobunjenika među Pastirima. Ovako će moći da se posveti sebi i stvarima koje su joj bile nadohvat ruke.   

            Žurila je da se sastane sa lejdi Džilijan. Konačno će čuti njen predlog i već je unapred osećala da će joj se dopasti. Mesto sastanka bilo je na južnom izlazu iz Barasa, gde je kapija ostala gotovo netaknuta. Južni deo grada je, generalno, bolje prošao prilikom napada. Senke su opozvane pre nego su stigle da ga razore.

            Zatekla je lejdi Džilijan ogrnutu sivim kaputom pored kočije koja je, očigledno, trebalo da je nekuda odvede.

            »Ah, došla si!«, reče joj nekadašnja princeza kada je ugleda.

            »Ovo nikako ne bih propustila«, odgovori lejdi Kase. »Putujete?«

            »Više me ništa ne vezuje za ovo mesto. Bojim se da sam odbila poziciju koju mi je ponudila kraljica.«

            »Zar?«, lejdi Kase je bila šokirana vešću da je Stefana odabrana za novu kraljicu Defore. Stefana je bila kći princeze Sealie. Ko bi rekao? »Zašto ste joj uopšte dali svoj dragulj?«

            Džilijan se nasmeši. »Senka „prave“ princeze Defore je uvek lebdela nad svakim mojim pretkom. U poslednje vreme, cela ta priča je eskalirala. Znala sam već neko vreme da se na tom frontu nešto događa.

            Teško je vladati u ovim uslovima. Mirona se za to postarala. Da sam i pobedila u Poslanju, što je bilo i nemoguće pred sam kraj, svaka moja greška značila bi mogućnost da narod zatraži pravu kraljicu Defore. Estian bi se za to pobrinuo, ako ništa drugo. Kako bih ja slabila, ona bi jačala. Zato sam želela da okrenem situaciju.

            Dala sam narodu „pravu“ kraljicu – neiskusnu devojku koju ne poznaju. Sada će svaka njena greška biti poen za mene. Ko zna? Možda me Defora bude sama tražila?«

            Džilijan je, naravno, uvek mislila unapred i u širokom opsegu. Zato joj se i dopadala. »A šta ako se Stefana snađe u svojoj novoj ulozi?«

            »To bi podrazumevalo da se reši Mirone, što je, u svakom slučaju, nešto što ja ne bih mogla. Stefana je ipak Pastirka, zar ne?«

            Dakle, znala je i za njene moći. Da li je predlog lejdi Džilijan imao veze sa tim?

            »Poslanje sam izgubila i to ne poričem. Ali uvek će ostati činjenica da sam upravo ja pomogla kraljici da se domogne nasleđa svoje porodice. Rekla bih da sam je time dosta zadužila.

            Vidite, lejdi Kase, baš kao i Vi kada ste dali svoje dragulje Glazoru, i ja volim da dobro „pokrijem“ svoju poziciju. Nego, vratimo se na predlog koji imam za Vas.«

            »Molim Vas«, učtivo će lejdi Kase.

            »Čak i pored ProDefa, Lepeza, a samim tim i Vi, me je dobro služila. Osim onog incidenta sa ogledalom, ne sećam se da ste ikad izneverili moja očekivanja.«

            »Podsećam ta je to što se desilo sa ogledalom bilo je van moje moći. Lično sam otišla u Kiolot Grad i predala ogledalo Vilama da ga dostave u Hort. Trag mu se gubi nakon toga.«

            »To je istina. Možda sam i pogrešila što ga nisam zadržala odmah. Očekivala sam da će Vilinski Prenos biti sigurniji nego da ga lično nosim u Hort. Bilo kako bilo, ja učim na svojim greškama. Baš zato sam i svesna gde sam pogrešila sa ProDefom. Previše ljudi bilo je, svesno upleteno u tu priču.

            Vaše devojke i mladići, s druge strane, iako znaju da je njihov zadatak više od čistog udovoljavanja posetiocima Lepeze, po prirodi su drugačiji. Za njih, mogućnost da budu više od onoga za šta su se prijavili je dovoljna nagrada i čast samo po sebi. Zato im ta mala moć koju imaju ne udara u glavu.«

            »Može se tako reći. Zato pažljivo vršim selekciju onih koje ću zaposliti.«

            »A šta ako bismo imali po jednu Lepezu u svakom velikom gradu u Defori?« Džilijan se vragolasto nasmeši. »Da li biste mi pomogli da svaka bude podjednako dobra kao original?«

            Dakle, u tom smeru je ovo išlo. Lejdi Džilijan nije bila spremna da odustane od onog u čemu je bila dobra – trgovanje informacijama. I želela je da joj ona u tome pomogne. »Primamljiva ponuda, moram priznati.«

            »Daću Vam vremena da o njoj razmislite. Biću u Otiponu neko vreme. Pošaljite mi Glasnika sa svojom odlukom. A sada moram poći.«

            »I ja«, uzvrati lejdi Kase. »Moram se pripremiti za venčanje.«

            END OF EPISODE 18