Chapter V - Episode 15

            »Mina i ja smo od samog starta bili zajedno u svemu ovome«, govorio je Maestar Estian okupljenim Pastirima u Nakovnju, gde su odseli zahvaljujući Jeleninom i Goranovom poznanstvu sa vlasnikom.

            Kada je napad Senki uzeo maha, Klia je evakuisala Lepezu i sve povela u Trah. Prirodno, ona nije bila jedina koja je imala tu ideju. Mnogi su potražili utočište u podzemlju. Bront, vlasnik Nakovnja nije imao previše soba za izdavanje, a mnogi nisu ni znali da ih uopšte ima, tako da je uspela da obezbedi smeštaj za sve.

Kira, koja je sada sedela tu sa njima, je takođe bila bezbedna i ponovo slobodna. Estian je obećao da će ispričati punu istinu, te nije bilo potrebe više je držati vezanu. Ona je, pak, odlučila da i sama bude prisutna prilikom tog čina.

            »Još u vreme kada je živela u dvorcu bila mi je simpatična. Tada je bila sasvim drugačija devojka, razume se, s obzirom da je sve to bilo mnogo pre je popila napitak Utrnuća. Bila je mlada i puna života i ono što je bilo najvažnije – volela je prinezu Sealiu kao rođenu sestru. Ta njena odanost i privrženost princezi bila je presudna za mene da je učinim svojom saveznicom.

            Ja sam bio vojnik skoro čitavog svog života. Moj otac je, pre mene, takođe bio u vojsci i odgajao me je tako da ja nisam ni imao izbora, već da i sam krenem njegovim stopama. Dužnost jednog vojnika je da brani kraljevstvo, ali i kralja, a kralj Bilez je bio čovek koga je bilo čast braniti.

            Kao i svaki kralj, i on je imao svoje neprijatelje. Iako je kraljevstvo bilo u miru, to nije značilo da treba mirno spavati i postati neoprezan. Naprotiv! Trebalo je motriti. Politika je opasna igra. To je lekcija koju brzo i lako nauči svako ko se u nju upusti.

            Sve što sam u svom životu radio bilo je iz odanosti prema kralju. Pravom kralju.« Estian posebno naglasi taj epitet. »A kada je moj najbolji prijatelj Mior oženio kraljevu kći, moja posvećenost kruni bila je utoliko jača.«

            »Mior. Moj otac.« Na prvi pogled, Stefana umom nije bila u toj prostoriji, no izgleda je ipak sve pomno pratila.

            Estian je pogleda tužno. »Da, Vaš otac, princezo.«

            Pastiri su bili istovremeno oduševljeni i zbunjeni kada su saznali za Stefanino poreklo. Niko više nije ni znao kako treba da se oseća vezano za bilo šta. Sve je bilo maglovito.

            »Ono što se dogodilo njemu, princezi Judit, kralju i kraljici na dvoru, niko nije mogao predvideti. A kada se desilo, već je bilo kasno preduzimati bilo šta. Iako tela princeza Sealie i Mahte jedina nisu bila pronađena, one su progalešene mrtvima od strane Veća i najbliži živi rođak kralja Bileza bio je zakoniti naslednik prestola. Kralj Fosk.«

            »Ono što ja nikada nisam razumela je«, umeša se Ana, »zašto je Veće proglasilo princeze mrtvima? Svi su, donekle, pretpostavaljali da su one uspele da se spasu.«

»Samo slep ili krajnje glup čovek ne bi mogao zaključiti da je upravo kralj Fosk stajao iza napada Senke. Princeze su proglašene mrtvima na sednici Veća koja je imala za cilj da imenuje novog kralja. Svi smo znali šta nas čeka ukoliko se usprotivimo. Niko nije želeo da rizikuje.«

»Čak ni Vi? I pored tolike odanosti kruni?«, lejdi Kase upita sa dozom ironije u glasu.

»Ne možete gurati kamen uzbrdo i očekivati da se ne skotrlja. Isto tako ne možete se boriti u svakoj bici, posebno ako znate da je poraz unapred zagarantovan. Bitke se moraju birati. U tom trenutku, pobunom ne bih postigao ništa. Ono što je bilo važno je to što sam ja tada, zahvaljujući Mini, sa sigurnošću znao da su princeze žive. Na tom Veću sam ćutao, ali sam se sebi zakleo da ću se postarati da jednog dana vratim pravog naslednika na presto.

            Još i pre te sednice, Mina se vratila u dvorac. U čitavom haosu koji je nastao nakon napada, niko značajan nije primetio njeno odsustvo. Došla je prerušena i zahtevala da se vidi sa mnom. Misteriozna žena koja se tek tako pojavljuje i želi da razgovara sa mnom nakon svega što se desilo – to nije bilo nešto što je trebalo ignorisati. Valjda je i ona sama znala da mi može verovati, pa mi je ispričala sve što se prethodne večeri dogodilo i kako je pomogla princezama da pobegnu.

            Izazvala je divljenje u meni. Niko ništa nije preduzeo da pomogne kraljevskoj porodici. Niko sem nje. Obećao sam joj da ću joj pomoć, uz uslov da i ona meni nešto obeća – da će mi pomoći da pravda bude zadovoljena.

            Mina nije bila puno mlađa od mene, jer ja sam rano došao na Maestarsku poziciju, ali sam joj ipak ponudio da bude moja asistentkinja u Veću. Moja namera je bila da jednog dana sedi uz mene kao Maestra i to sam joj otvoreno rekao. Međutim, ona je moj predlog odbila. Ko bi je mogao i kriviti nakon onoga što joj se dogodilo? Nisam želeo da previše insistiram, bar ne još uvek.

            Život u dvorcu joj nije prijao i ona je želela da se skloni iz njega. U to vreme se dogodilo da Carica Kiolota napusti Ravan Živih i ja sam to video kao priliku. Predložio sam kralju da Minu imenuje na njeno mesto.

            Kralj Fosk nije bio loš kralj, sam po sebi, ali dok se kralj Bilez nekako prirodno snalazio u toj ulozi, Fosk je nailazio na poteškoće. Moj predlog je video kao lako i brzo rešenje problema koji se javio, a koji nije bio goruć. Nisam mogao dozvoliti da ona odbije i tu počast, te je ovog puta nisam ni pitao. Dovedena je pred Veće i postavljena na tu poziciju. Isprva je bila besna na mene, ali se vremenom umirila. Kiolot joj je prijao.

            Još jedan moj skriveni motiv bio je da ona kao Carica nauči ponešto o vladanju i politici, te da poželi da se jednog dana pridruži Veću. To se samo delimično ostvarilo. Ona jeste naučila dosta toga, samo što Veću nikada nije želela da se pridruži.«

            »Imala je i ličnih razloga«, Stefana reče, gledajući u Milenu. »Mrzela je Baras.«

            »Bilo kako bilo, ona je ostala u Kiolotu, na poziciji moći i to je bilo u redu. Bilo je važno da ona i ja ostanemo u kontaktu.

            Godine su prolazile. Nismo imali konkretan plan kako da vratimo princezu Sealiu na presto, ali nismo ni zaboravili na tu ideju. Tek kada je Mina primila poruku od princeze Sealie iz Štoka, otvorila su se vrata mogućnosti za nas. Mina je smatrala da je to bilo jako neobazrivo sa Sealiine strane, ali se u meni probudila nada da ću konačno moći da ispunim ono što sam tako dugo želeo.

            Ta se nada raspršila nakon jedne moje posete Sealii u Štoku.«

            »Vi ste bili u Štoku?«, Stefana kao da se prenu iz nekog sna, u koji brzo ponovo upade.

            »Samo taj, jedan put. Naravno, nisam došao kao Maestar, već običan putnik namernik. Otkrio sam se samo Vašoj majci. Sreo sam se sa Sealiom i obećao da ću joj pomoći da zauzme svoje mesto. Ona me je kategorički odbila. Rekla mi je da više ne želi da ima nikakve veze sa tim. Živela je dobro tu, u tom gradu sa svojom kćerkom i još jednim detetom o kome se starala i nije želela da se izlaže opasnosti. Pokušao sam da je ubedim, no bez uspeha. Otišao sam iz Štoka uz obećanje da se više neću vraćati.

            Usledile su teške godine, za mene. Vraćanje kraljevske porodice na tron je za mene postala životna misija, a onda mi je, na neki način, oduzeta. U trenutku nepažnje, ili možda čak i u želji za malom osvetom Sealii, dozvolio sam da u javnost procure glasine o princezama koje su pobegle sa dvora. Bio je to potez za koji se ispostavilo da će kasnije pokrenuti mnogo toga.

Tada, međutim, nije naišao na veći odjek. Posvetio sam se vojnoj akademiji i živeo kao i pre, s tim što je sve imalo manje smisla. Kralja Foska zamenio je njegov sin Rišer, koji je u svemu, pa i u vladanju, bio nalik na svoga oca. Dobar, ali ne i izvrstan.

            A onda su glasine dovele do Žigosanja, čiji je pravi cilj bio da se pronađu izgubljene princeze. Mina i ja smo shvatili da je došlo vreme za delanje.«

            »Bila sam uverena da se iza Žigosanja kriju plemenite namere«, Ana reče sa žaljenjem. »Kako sam se samo prevarila.«

            »Izdejstvovao sam da general Oviat predvodi Žigosanje, jer je on bio čovek od poverenja. Ispričao sam mu pravu istinu o svemu i zadužio ga da vodi računa o princezama, ukoliko ih pronađe, i postara se da im se ništa ne dogodi. No za to je već bilo kasno. Neko je stigao u Štok pre Oviata i ubio princezu Sealiu.«

            »Mi smo bili ubeđeni da je Oviatova vojska uništila Štok«, reče Goran. »Gotovo sam uverio Stefanu u to i time je podstakao da napadne Oviata.«

            »Kada smo već kod toga, nikada nam nisi rekao šta si ti tražio u Štoku tada?«, seti se Milena.

            »Bio sam na zadatku, kao što sam i tada kazao. ProDef me je poslao.«

            »Naši nadređeni su sumnjali da je Žigosanje paravan za nešto drugo«, Klia objasni. »Zato su mu naredili da prati Oviatovu vojsku i posmatra. Samo...«, Klia se okrete Goranu, »Zar nije trebalo da tamo budeš pre vojske? Kako to da nisi video šta se dogodilo?«

            »Bio sam zadržan«, prisećao se Goran.

            »Zadržan? Čime?«, bila je radoznala Klia.

            Goran kao da je tražio odgovor u svojoj glavi. »Nemam pojma. Ne sećam se. To je čudno.«

»Trebalo je da mi kažeš da ću uništiti ProDef«, Stefana se naprasno uključi, obraćajući se Klii. »Džilijan me je tako zbunila kada smo razgovarale.«

»Džilijan? Kakve veze ona ima sa tim?«, zbunjeno će Klia.

»Nisam ti rekla? Pa Džilijan je bila na vrhu ProDefa. Sama mi je to priznala.«

Goran i Klia se pogledaše. »Zašto mi to nisi spomenula kada smo razgovarale u Lepezi?«

»Čekala sam pravi trenutak, valjda«, reče Stefana i vrati se svojim mislima.

»U svakom slučaju«, Estian se vrati svojoj priči, »konačno je bilo došlo vreme za akciju. Mina i ja smo se sastali u Kiolotu nedugo nakon vaše posete njoj. Tada smo utanačili detalje ubistva kralja Rejnora.«

»Ona je znala za to od početka?«, Milena je bila u šoku.

»Čak je i pomogla Angelusu«, Stefana se opet umeša. »Nju je Maja videla u dvorcu tog dana kako razgovara sa njim. Žena u crnoj haljini.«

»U međuvremenu, ja sam se postarao za Poslanje«, Estian nastavi. »Odneo sam Štit Poslanja zajedno sa draguljima iz Štita kralja Bileza kod najboljeg juvelira u Barasu. Dobro sam mu platio da usitni tri dragulja i objedini ih sa onih šest iz aktuelnog Poslanja. Na taj način sam obezbedio da dragulij reaguju na Stefanu. Osim toga, zatražio sam deo jednog od dragulja za sebe, kako bih kasnije mogao da ga dam Tragaču.«

»Meni«, oglasi se Kira.

»Plan je bio da Kira pronađe sve dragulje i preda ih meni, kako bi ih ja, kad za to dođe vreme, predao Stefani.«

»Ali to je kršilo tolike zakone!«, Ana se pobuni. »Integritet čitavog Rituala je bio narušen!«

»Ako ćemo tako posmatrati situaciju, sam Ritual bio je pogrešan od starta. Ko god od Poslanih da je dobio presto, bio bi uzurpator, s obzirom da je presto otet vladajućoj dinastiji«, lejdi Kase zaključi. »Mene fascinira ideja da je tako lako izmanipulisati Poslanje. To je mogao činiti svako ko je bio zadužen za Štit Poslanja, generacijama unazad.«

»Možda i jeste«, Estian reče.  »Mi to ne možemo zaista znati.«

»Deo dragulja me je sa lakoćom odveo do ostatka tog istog i to je bio prvi dragulj koji sam našla. Čizme sam zatekla u pećini nedaleko od Barasa«, ispriča Kira. »Pronalaženje ostalih dragulja bilo je olakšano činjenicom da su svi oni sadržali ostatke dragulja iz starijeg Štita kao zajedničku komponentu.

Tako me je put vratio u Baras i doveo do one kuće pred kojom sam se srela sa Nalimom. Zamolio me je da potražim pomoć i ja sam to i učinila. S obzirom da je bilo jasno da će tu nastati nekakva gužva, odlučila sam da ne gubim vreme i pođem za sledećim draguljem, dok bih taj ostavila za kasnije.

Krenula sam na istok gde sam osetila sledeći dragulj.«

»Onaj koji je pronašao lord Glazor«, zaključi Ana.

»I sama sam ubrzo shvatila da ga je neko pronašao, s obzirom da se stalno kretao. Izgubila sam vreme tumarajući po pustinjama, sve dok nisam osetila da se dragulj primirio u Pivu. Pored toga, još jedan dragulj je bio na putu za istok.«

»Ogrlica u Nalimovoj torbi«, lejdi Kase reče. »Mi smo se, takođe, kretali ka Pivu.«

»I opet ste me prestigli. Zato sam odlučila da promenim taktiku i pratim vas. Završila sam na onom ostrvu i umalo poginula, Imala sam na raspolaganju resurse i podršku lorda Estiana na putu, tako da sam se postarala da se po mene pošalje brod koji bi me vratio natrag. Ostatak priče znate.«

»Nadam se da sada malo bolje razumete sve moje postupke«, Estian reče sa dozom tuge u glasu. »Ja sam samo želeo najbolje za Stefanu. Nisam smeo ranije otkriti svoje namere, jer bi to moglo ugroziti sve. Ovako, niko nikada nije ni sumnjao da ja imam neke veze sa svim što se događa. Sve dok Goran nije probudio sumnju u Glazoru, naravno.«

»To i dalje ne menja činjenicu da ste naredili ubistvo kralja Rejnora. Zar ne mislite da ste otišli predaleko?«, upita Goran.

»Možda i jesam. Ne pokušavam da opravdam svoje postupke. Moji zločini su stvarni koliko i Mironini. No meni je bilo važno da ispunim obećanje koje sam dao sebi i mom prijatelju Mioru. Želeo sam da njegova kći vlada, čak i po cenu da moje ime bude zauvek ukaljano.«

»Ono što ja iz svega zaključujem je da smo mi svi budale« Maja će, iznenada, privlačeći poglede svih. »Sa jedne strane ste Vi i Mina vukli konce, sa druge strane Džilijan, sa treće Mirona, sa četvrte otac Gregorijan, sa pete ko zna ko još ne.

Rečeno nam je da kao Pastiri imamo moć da promenimo sudbinu čitavog sveta, a jedino što mi radimo od početka je igranje po tuđim pravilima. Tumaranje u mraku.«

»I umesto da nešto učinimo povodom toga, mi smo izgubili dvoje najboljih ljudi među nama. Prvo Minu, a sada Nalima«, Flaj se pridruži.

»A onda i Artzain«, podseti Zlatko.

Zaokupirani bežanjem iz dvorca koji se rušio, niko nije ni obraćao pažnju na činjenicu da Artzaina nije bilo pored Nalimovog tela. Isto tako niko nije primetio ni da Ivan nije bio sa njima kada su bežali iz Arinoba koji se rušio.

»Moć Stvaraoca je protraćena na nas«, Milena reče.

»Ne pričajte tako! Ovu moć smo dobili sa razlogom!«, Ana se usprotivi naletu negativnosti koji obuze Pastire. »Sve se ovo događa sa razlogom. Tako je Anhat rekla...«

»Anhat je rekla i da je Nalim Veliki Pastir i da će nas voditi u ovoj borbi«, lejdi Kase primeti.

»To i dalje ne znači da je sve izgubljeno!«, Goran se pridruži Ani.

»Uostalom, sada nije ni mesto, ni vreme da o ovome raspravljamo!«, Ana suptilno pokaza ka Stefani koja je plakala, sklupčana u ćošku prostorije koja je služila kao konačište u Nakovnju. Prišla joj je i uhvatila za ruku. »Hajdemo, Stef. Moramo se spremiti za Veće.«

»Zar mora ići tamo? Zašto je ne pustiš da malo odmori?«, upita Flaj.

»Mora«, Ana će, čvrsto. »Makar još ovaj put.«

Glazor je otišao iz Nakovnja da pronađe ostale Maestre koji su se, takođe, sklonili u Trah kada je došlo do napada. Pre odlaska obavestio je Anu da će zakazati Veće za to popodne i da očekuje od nje i Estiana da budu prisutni. Sednica će se održati u ruševinama dvorca, ukoliko uspeju da ih pronađu, a između ostalog će se odlučivati i o tome gde će se Veće preseliti sada kada Arinoba više nema.

Svi Maestri, sem oca Mateasa, bili su dobro, a isti je slučaj bio i sa princezom Džilijan i princom Haselom. Njih je vojska prve sprovela u Trah kada su Senke napale. Delegacije iz drugih krajeva, koje su došle na sahranu su, takođe, bile evakuisane. Tek je na kraju dozvoljeno običnom narodu da se dole skloni. Svi koji su došli na tu ideju i uspeli da se spuste su preživeli, no veći deo stanovništva gornjih nivoa Barasa je ipak stradao.

O princu Markusu se nije znalo ništa, otkako je prerano napustio sahranu.

            Sastanak je završen, a Pastiri su se povukli, još uvek umorni od svega što ih je zadesilo. Jovana, međutim, nije mirovala. Nije mogla i da je htela.

            Srećom, konačno je imala makar ideju o tome kako bi uradila nešto povodom stvari koje su je mučile. Potražila je Kiru i zamolila je da porazgovara sa njom.

            »Znam da se ne poznajemo dobro i da su te moji prijatelji držali zatočenu, ali...«, Jovani zadrtha glas, »Nisam znala kome drugom da se obratim.«

            »Je li sve u redu? Veoma si bleda«, Kira izrazi zabrinutost koja nije delovala lažno.

            »Nisam sigurna. Treba mi pomoć da nekog potražim. Dvoje ljudi, tačnije.«

            »A tako. Bojim se da sam ja specijalizovala svoj Dar da tražim izgubljene predmete. Nisam sigurna da li će to funkcionisati sa ljudima«, saosećajno reče Kira.

            »Molim te!« Jovana sklopi dlanove. »Već sam zaista očajna! Ne znam ni da li su još uvek živi. Potražila bih pomoć od Tragača sa severa, ali je u šumama i previše opasno. Ti si mi jedina nada.«

            Kira ju je samo gledala. »Nemoj me moliti. Jasno mi je da ti je to važno i naravno da ću pokušati. Ništa nas ne košta.« Osmeh joj zaigra na licu. »Imaš li nešto što im pripada? Neki predmet koji bi sadržao njihovu energiju?«

            »Imam!«, Jovana pogleda u svoju torbu. Setila se kako su jedino Nalim, Ana i ona na prinčevu sahranu krenuli ne želeći da se odvoje od svojih torbi. »Ovo je omotač za knjige koji je pripadao mojoj prijateljici Sanji«. Na omotačju je pisalo „Rat Kontinenata“. »Ona je nestala još mnogo pre ovog haosa. Možda nije ni bila više u Barasu kada se sve dogodilo.«

            »U redu, to može poslužiti. A drugo?«

            »Ova narukvica«, Jovana se borila da ne zaplače. »To je poklon koji sam dobila od nekog ko mi je veoma važan. Njegovo ime je Barnes. On živi u Barasu i...«, glas joj je pukao, »Ne znam šta se dogodilo.«

            Nije bilo svrhe da se suzdržava. Suze su krenule, a ona ih više nije mogla zadržati.

            »Trebaće mi malo vremena«, Kira reče, držeći je za ruku. »Ne brini, daću sve od sebe! Pronaći ću ih!«

            »Hvala ti«, reče pomalo ohrabrena. »Ali nemam čime da ti se odužim«, seti se Jovana i ponovo se obeshrabri.

            »Za to ne brini. Iako sam često putovala, i ja sam živela u Barasu. Sve što imam je nestalo. Sad kada više ne radim za lorda Estiana, sama činjenica da imam čime da se bavim je dovoljna nagrada.«

            Jovana se zahvali, ne prestajući sa plakanjem. Volela bi samo da je Barnes tu da je zagrli.           

END OF EPISODE 15